BUKOVIČKA BANJA
U srcu Šumadije, između planinskog venca Bukulja-Venčac, s jedne strane, i Orašačkog brda, s druge, izdužen pored rečice Kubršnice, nalazi se Aranđelovac.
U srcu ovog slikovitog gradića, na nadmorskoj visini od 270 m, smeštena je jedna od najlepših banja u Srbiji - Bukovička Banja. (Ime je dobila po selu Bukoviku u čijem ataru su otkriveni prvi izvori mineralne vode.)
Za izvore lekovite mineralne vode koja izbija na severnom rasedu podgorine Bukulje (696 m) znalo se od davnina – mnogo pre nego što nastade Aranđelovac.
Međutim, prve tačne podatke o Bukovičkoj Banji dao je dr M. P. Lindermajer, tada načelnik sanitetskog odeljenja Knjaževstva Srbije, u svojoj knjizi „Opis mineralnih voda”, objavljenoj 1856. Tako se saznaje da je još u vreme knjaza Miloša Obrenovića bila zapažena lekovitost vode pod Bukuljom i da je Dositej Obradović, srpski prosvetitelj iz XVIII veka -1811, kad mu je „ponestalo životne snage tražio leka i okrepljenja na izvorima blagotvorne bukovičke vode”.
Iz zapisa Milana đ. Milićevića iz 1876, saznaje se da su lekovitost mineralne vode i svežina vazduha sa Bukulje „učinili da Aranđelovac postane omiljeno mesto Miloševo, gde on provodi svoj odmor”. Ipak, tek sredinom sedme decenije XIX veka, zauzimanjem kneza Mihaila Obrenovića, koji je svojim sredstvima potpomogao izgradnju „Starog zdanja” (1868), a potom i uređenjem izvora i otvaranjem „Parnog kupatila” (1870) počelo je organizovano korišćenje mineralne vode i Bukovička Banja se naglo pročula.
Poznati austrijski arheolog i putopisac F. F. Kanic posećuje Aranđelovac 1809, i zapaža: „To je bilo prvo lečilište u zemlji koje je, zauzimanjem kneza Mihaila, urađeno po ugledu na zapadne banje. Za vreme sezone, banja je prepuna gostiju i tada je u varoši teško naći i najskromniju slobodnu sobu…”
Snažan uspon Bukovička Banja doživljava tridesetih godina dvadesetog veka pod upravom Štedionice Dunavske banovine kad se preduzimaju veliki istraživački radovi i gradi moderno toplo kupatilo, otvara bazen, duboka kaptaža izvora, podiže hotel „Šumadija” (1936), preuređuje park…
Danas je Bukovička Banja jedna od najvažnijih, najkompletnijih i najposećenijih u Srbiji; u njoj godišnje boravi i do 40.000 gostiju. Lečilište ima jedan topli i četiri hladna mineralna vrela (đulara, Talpara, Knjaz Miloš, Pobeda).
Voda (12°-28° C) koja se svrstava u red najpoznatijih evropskih i svetskih alkalno-ugljenih kiselih, pomaže u lečenju mnogih oboljenja, a uz redovno korišćenje ima svojstva efikasne preventive.
Topla voda koristi se, u balneološke svrhe, za kupanje, hladna za piće. (Sa dubine od 1000 m – izvor kaptiran još 1903. ~ toči se i flašira (od 1864.), u zemlji i svetu poznata, mineralna voda „Knjaz Miloš”, dobitnik domaćih priznanja, ali i medalja u Parizu, i „Grand Prix” na svetskim izložbama u Briselu (1906), u Londonu (1907)…
Lečenje se sprovodi u Zavodu za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju oboljenja gastrointestinalnog i hepatobilijarnog trakta „Bukovička Banja”, od 1984. godine radi kao zdravstvena ustanova republičkog značaja.
Stacionarni deo lečilišta je u hotelu „Izvor”. U zgradi „Zatvoreno kupatilo” su kade za podvodnu masažu i kabinet za akupunkturu. Tu se, uz upotrebu savremenih aparata, primenjuju raznovrsne medicinske procedure -balneo, fizio, elektro i kinezi terapije.
Popularni su i specijalizovani programi lečenja gojaznosti, odvikavanja od pušenja i programi preventivne rekreacije.
Bukovička Banja poznata je i po jedinstvenom Centru za oporavak dece od šećerne bolesti, u kojem najmlađi bolesnici od ove bolesti (do 18 godina) sistematski uče kako da normalno žive sa dijabetesom – šta treba da znaju o ovoj bolesti, kako da se hrane, koliko da upražnjavaju fizičke aktivnosti…
Poslednjih godina u Bukovičkoj Banji počelo je i korišćenje ilovače (gline) bogate mineralima korisnim za lečenje, kao i za spravlanje kozmetičkih preparata u RH Zavodu. (Okolina Aranđelovca najbogatija je glinom u Srbiji.)
Ponos i dragocenost Bukovićke Banje jesu voda i vazduh, ali – i park. Gotovo šumski bujna i raznovrsna vegetacija s lepo uređenim travnjacima, cvetnim alejama i fontanama, jedan od najlepših parkovau Srbiji, prostire se na više od 20 hektara.
Po njemu je rasuto na stotine jedinstvenih „belih cvetova”, koji mu daju posebnu vrednost – skulpture domaćih i stranih umetnika urađene od venčačkog mermera u okviru tradicionalne manifestacije „Mermer i zvuci” koja se od 1960. održava u Aranđelovcu.
U parku su i lepo uređeni prostori za zabavu dece, bazeni, sportski tereni, staze za šetnju…
Tako Bukovička Banja, pruža široke mogućnosti i za lečenje, i za odmor, rekreaciju i razonodu (klima je umereno kontinentalna, s nekim subplaninskim karakteristikama – prosečna godišnja temperatura jeste 11,2° C, a septembar je mesec sa najmanje kišnih dana).